Home

Stanje stvari

Istorijski dogovor sa onim fabrikantom o proizvodnji PltGrnk-a 17.7 nažalost neslavno je propao. Nije, kanda sve dobro „ispregovarano“, pa se ispostavilo da postoje stanovite razlike u viđenju dalje saradnje, pa eto – ništa od posla.

Traganje za novim podizvođačima baš se oteglo: svako malo se činilo da je sve sklopljeno, kad ono – jbg-a. Ne vredi: svako ima svoje viđenje, majstori naročito, kako nešto treba, odnosno ne treba da se uradi, kako nešto može, a nešto ne, da bi se pod obavezno završilo sa „a zašto ne četvrtasto, pa svi tako prave“. Ne, ne može da bude četvrtasto i tačka.

Tako smo (najzad) došli do „ako hoćeš da bude urađeno kako hoćeš, moraš da uradiš sam“ i zasnovali svoju proizvodnju. Neko vreme smo vežbali i uspeli da sve napravimo baš onako kako je nacrtano. Dobro ide.

Tokom vežbanja – osvajanja proizvodnje projekat je dodatno „upeglan“, ujedno i pojednostavljen da jednostavniji ne može da bude. Pojednostavljen je i dizajn: limena „hauba“ je defintivno napuštena, a na njeno mesto došao je aluminijumski ukrasni odlivak – jedini nefunkcionalni deo gorionika. Elektronika je u posebnoj kutiji koja bi trebalo da ima i magnete sa donje strane tako da može da se stavi gde god. Ovakvo dizajnerko rešenje donelo je novi kvalitet: vatra može da se vidi kroz tubus gorionika što pre svega lepo izgleda, ali je i korisno: ako je kojim slučajem pelet lošiji, ili šta drugo ne valja, prema osvetljenosti i zasenlenosti tubusa lako može da se odredi da li je rešetka zapepeljena i da li treba prekoredno da se prazni ili ne.

Proširena je i paleta proizvoda: pored osnovnog modela – PltGrnka 17.7, od ove jeseni u ponudi je PltGrnk 11.3 i PltGrnk 24.1. Međusobno se rezlikuju samo po jednoj dimenziji – dužini vatrenog tubusa i rešetke. Šta više, svaki od njih, sem onog najmanjeg, može da radi i na manjoj snazi: recimo, promenom rešetke i pritiskom odgovarajućeg tastera na elektronici PltGrnk 24.1 može da se preimenuje u 17.7 ili 11.3, što je zgodno za sve one koji uobičajeno greju samo deo kuće, pa im je onaj najmanji više nego dovoljan, ali kad recimo dođu unuci na paspust, onda greju celu kuću, pa je (samo) tad potreban gorionik veće snage.

Sva tri gorionika prošli su prilično surovo testiranje na kotlu Viadrus U22 i sve što imam da kažem na tu temu je – zadovoljan sam.

Budući da se razlikuju samo po dužini tubusa i rešetke, malo se i u ceni razlikuju: onaj najmanji košta 730 evra, svaki sledeći po 30 evra pride za komplet gorionik sa rezervoarom od 45 kg peleta i puštanjem u rad, plativo u dinarima. Međutim, rezervoar nije obavezan, bez njega je cena 85 evra manja, a nije obavezno ni puštnje u rad: ko se odvaži da ga sam u rad pusti, a odgovorno tvrdim da nije neko „Sveto pismo“, može da računa na manju cenu tačno onoliko koliko taj posao vredi. Podrazumeva se da garancija u svakom slučaju važi, kao i svaki vid podrške, od trenutka kupovine pa zauvek.

Jedino što u cenu nije uračunato je prilagođavanje vrata kotla da bi gorionik mogao da se ugradi, što može da uradi lokalni bravar: da se iseče otvor na vratima kružnog oblika prečnika 125 mm, odnosno kvadratnog stranice 125 mm ili šestougaoni stranice 72 mm i četiri rupe „fi“ 8 mm za šrafove, odnosno M8 za brezone na uglovima kvadrata stranice 135 mm.

Lepo molim sve one koji su gorionike poručili, da narudžbu obnove, naravno ako se nisu popišmanili. Naime, nedavno mi je nešto kompjuter zaštucao, ja to hteo to da popravim pa sam kliknuo nešto što ne treba, pretpostavljam više pita, pa je kompjuter nešto radio, radio, radio… Ergo, tako sam ga popravio da neke fajlove više nisam uspeo da nađem.